Prva stvar koju sam video u Moskvi i prva stvar koja me je odusevila bila je zeleznicla stanica. U Moskvi ih ima oko 5-6 i sve su ogromne i prepune ljudi. Kazanski vakzal je po meni definitivno najveca i najzanimljivija stanica. Nalazi se u blizini Lenjingradske , Jaroslavske i metro stanice Kosmomolskaja, ovo je najveci moskovski transportni cvor. Nekoliko miliona ljudi prodje ovuda svaki dan. Nekoliko stotina milicajaca vrslja ovuda u potrazi za teroristima i ilegalnim emigrantima , dzeparosima... Dva sveta koja se ovde prplicu, sumnjiva lica i plavo-sive uniforme, kao decija igra lopova i zandara koja traje dan i noc, bez prestanka.
Gomile ljudi svih rasa i nacija bivseg SSSR-a, ljudi koji se setkaju i bleje ispred ove 3 stanice, koji ne rade apsolutno nista. Neki stoje po grupicama, neki su sami. Neki sapucu : taxi, taxi... Kad prodjete pored njih, neki cute. Milicija kruzi okolo, neke startuje , neke ne.
Posto sam u supermarketu kupio pravi srpski socijalni dorucak (hleb, salama, majonez, kefir) seo sam na klupu da prezalogajim. Ostavio sam hranu na klupi kako bih otisao do kante da bacim neki papiric u pravom ruskom ugladjenom maniru. Kako sam ustao sa klupe ka mom skromnom dorucku poletelo je jato agresivno gladnih golubova. Scena dostojna horor filma samo sto ptice umesto na ljude, jurisaju na hleb i salamu. Brze bolje sam seo nazad na klupu i odbranio svoj mukom zaradjeni dorucak. Golubovi su bili pravi velegradski. Za razliku od onih lepih varoskih i seoskih golubova ovi moskovski su bili slika i prilika teskog zivota metropole. Jedan nema oko, drugi nema nogu, treci je mastan kao da je upravo pobegao sa namascenog tiganja...Na zeleznickim stanicama se mota i dosta beskucnika koji pokusavaju da spavaju po cekaonicama, holovima, cak sam video i dva kamperska satora razapeta ispred stanice Kazem pokusavaju zato sto cim sklope oci pojavi se revnosni stanicni milicajac koji ih budi iz najdubljeg sna, pa im jos usput i trazi isprave.
Posto sam hteo sto ranije da kupim kartu za svoju sledecu destinaciju u strahu da ce se vozne karte rasprodati par dana pre polaska voza sto je u Rusiji normalna stvar vec drugog dana u Moskvi nasao sam se u autenticnom ruskom redu. Red je ovde kao i u Srbiji veoma popularna stvar. Red je dugacak, salterusa spora, a ljudi za divno cudo totalno opusteni. Nema standardnog srpskog: frktanja, uzdisanja, pozurivanja i dobacivanja. Kao da svi imaju svo vreme ovog sveta. U trenutku kad je ispred mene ostalo cirka 5-6 ljudi (od toga oko 2 zene i 3-4 muskarca) redu prilazi pijani, nosati covek kavkaskog izgleda. Merka red koji minut i odlazi na sam pocetak reda i staje tacno izmedju osobe broj 1 i osobe broj 2. Ljudi se prave da ga ne primecuju, cak i devojka kojoj je ovaj uljez upravo stao ispred nosa. Covek je pijan , neobrijan, blentavog pogleda i klati se. Neobicno je toplo obucen za jedan letnji dan, a ispod dugackih rukava strce mu nejasne tetovaze (JNA tipa). Ja se okrecem iza sebe, pa ispred sebe, niko ne reaguje na potez ovog bezobraznika (da ne kazem govnara). Odlucujem da uzmem stvar u svoje ruke. Odlazim na pocetak reda, stajem iza njega i kucnem ga kaziprstom 2-3 puta po ramenu. Covek se ne okrece. Sad vec iznerviran lagano ga gurnem i dreknem: AlOOO... Covek se okrete i prozbori mi recenicu na pijanom ruskom. Nisam ga ni rec razumeo.
-Idi na kraj reda!!- kazem mu ja na srpskom u nadi da ce razumeti
U tom trenutku se sa moje leve strane pojavljuju njegova dve drugara koje ranije nisam primetio. Isti kao on: pijani (malo manje doduse), neobrijani i jeftino tetovirani. On im nesto kaze. E sad se vec situacija drasticno promenila. Gledam u njih, pa u njega, pa u salter, pa u kraj reda, sta raditi?! Ponizen, iznerviran psujem sebi u bradu i vracam se na svoje mesto. Posto sam stigao opet zauzeo busiju tip koji je stajao ispred mene kaze mi na ruskom:
Pusti ih, vidis da su pijani.
Нема коментара:
Постави коментар