Moskva- crvena

Za stanovnika jedne relativno male zemlje moskovska caristicka zdanja izgledaju veoma grandiozno. Naravno komunisti su kao i u svakoj zemlji na tom planu otisli korak dalje. Kad prvi put krocite u Moskvu ili bilo koji grad na teritoriji bivseg SSSR-a primeticete da je zeleznicka stanica u najmanju ruku velika kao narodna skupstina u Srbiji, a zgrada do nje kao zgrada CK na Novom Beogradu. Moskva je grad po meri spajdermena. Doticni bi osim sto skace po zgradama opusteno mogao da se kaci i na spomenike. Posebno na spomenik u Parku Pobede posvecen pobedi u velikom otadzbinskom ratu.
Park pobede je otvoreni muzej posvecen pobedi u drugom svetskom ratu i ljudima koji su dali zivot za istu. Velicine je nekoliko fudbalski terena. Nalazi se na Poklonaja gori, najvisljoj tacki Moskve. Prvi deo parka kad se gleda iz pravca centra grada predstavlja ogroman plato sa kilometarskim redom fontana. Iznad njih nalaze se stubovi koji nose bronzane zastave i na kojima su ispisana imena sovjetskih jedinica zasluznih za ovu veliku pobedu. MEne su ovi stubovi podsecali na palme, valda zato sto sam navikao da leto provodim na mestima gde se palme redjaju jedna za drugom umesto bronzanih memorijalnih stubova. Na kraju ovog grandioznog platoa i redova bronzanih palmi se umesto plaze nalazi malo uzvisenje na kom je muzej/memorijalni centar posvecen zrtvama najveceg i najkrvavijeg sukoba u istoriji covecanstva i ogroman obelisk koji para nebo iznad muzeja. Sam muzej izgleda kao neki rimski paganski hram. U sredini je kupola a na manjim kulama na krajevima nalaze se bronzani konjanici. Obelisk ispred muzeja je ogroman i veoma cudan za jedan komunisticki spomenik. Kasnije sam saznao da je napravljaen tek 1990-e tako da nije tacno da su samo komunisti u Moskvi gradili ovako grandiozna zdanja. Na vrhu obeliska nalazi se nesto sto lici na tri andjela sa trubama a u stvari predstavlja boginju pobede i dva za sad meni nepoznata lica. U dnu obeliska je konjanik (Sveti Djordje) koji svojim kopljem probija azdaju nakicenu gvozdenim i kukastim krstovima. Po padu komunizma ovo mesto je dobilo i neizbezni religijski momenat. Osim Svetog Djordja inace i simbola Moskve na prospektu se nalaze i memorijalna crkva, sinagoga i dzamija koje tako zatvaraju religijski krug ljudi poginulih u Drugom Svetskom Ratu na teritoriji Sovjetskog Saveza. Park Pobede je danas popularno mesto za slikanje mladenaca pa s' vremena na vreme prospektom prodje neki sveze vencani bracni par. Osim svatova i turista ovaj prospekt je pravi raj za skejtere. Penjem se na sam spomenik, naslanjam se na azdajinu glavu i gledam beskrajan prazan prostor ispred sebe, za mnom se penju jos nekolicina ljudi i iscudjavaju se velicini nacisticke azdaje koja bespomocno lezi probodena i pobedjena. Muvamo se oko ove cudne spodobe sve dok se pored spomenika ne parkira milicijski auto i preko megafona nas milicajac obavestava da je to sto radimo: ZABRANJENO.
Jos jedno moskovsko komunisticko cudo su i Staljinovi neboderi, ili 7 sestara kako ljudi vole da ih zovu. Ove zgrade neodoljivo podsecaju na Empire State Building i predstavljaju sovjetski odgovor na Njujorski Menhetn. Na vrhu svake nelazi se petokraka. Ove zgrade mogu biti kobne za svakog putnika koji Moskvu posecuje prvi put u slucaju da pokusa da se orjentise prema njima. Ima ih 7 u razlicitim delovima grada i sve neverovatno lice jedna na drugu.
Metro stanica VDNKh koja i sama nosi ime po jednom od 7 sovjetskih cuda je mesto na kom svaki ljubitelj sovjetske arhitekture treba da napusti metro koji je i sam veliki podzemni spomenik sovjetskim graditeljima. Ispred stanice nalazi se spomenik crvenim osvajacima svemira. Titanijumska rampa uzdize raketu visoko u nebo iznad Moskve. Ispod spomenika nalazi se muzej kosmo-nautike, jedan od najposecenijih muzeja u Moskvi u koji nisam usao zbog nedostatka finansijskih sredstava. U dnu spomenika su reljefi vrednih radnika-kosmonauta koji su doneli Sovjetskom Savezu prvu pobedu u trci za osvajanje svemira i naravno Lenjin koji ima pokazuje pravac, ne gore ,vec naravno napred... U svemir. Nedaleko od spomenika je i ogroman hotel prikladnog imena Kosmos, koji nocu kosmicki zasvetli.
Osim ovog spomenika sovjetskim svemirskim pobedama na ovoj stanici metroa nalazi se jos jedno sovjetsko arhitektonsko cudo, ono po kom je i metro stanica dobila ime VDNKh. Ogroman izlozbeni prostor na cijem ulazu vas pozdravljaju muskarac i zena iz kolhoza u radnom zanosu na vrhu moskovske verzije brandenburgske kapije. Kad istu prodjete pred vama se redjaju velelepna zdanja nekada izlozbenib centri sovjetskih dostignuca danas uglavnom butici kineske i druge robe. Svaka republika Sovjetskog Saveza dobila je svoj izlozbeni prostor, tj zgradu koja je napravljena tako da odise duhom te republike i naroda koji u njoj zivi. Lepe i grandiozne zgrade se redjaju jedna za drugom, izmedju njih su travnjaci, staze i fontane. Jedna mi je posebno privukla paznju svojim zlatnim odsjajem sa skuptura zena u narodnim nosnjama svih sovjetskih republika. Sta bi drug Staljin rekao da vidi VDNKh u ovom stanju, sta bi mislili Hruscev i Breznjev da vide da se ovo svetiliste sovjetske ideje pretvorilo u buvljak. Doduse veoma posecen buvljak, hiljade ljudi vrzma se oko paviljona, voze rolere, setaju itd. Njih spremno ocekuju prodavci saslika i medovuhe i tocioci piva. U ovom kompleksu mozete videti i sovjetsku raketu, aeroflotov avion u koje se ulaz posebno naplacuje. Sama velicina ovog prostora oduzima dah. VDNKh je veci od drzave Monako, kad zavrsite obilazak bolece vas noge a usta ce vam biti suva. Nista sto jedno toceno ne pasterizovano pivo ne moze da sredi. Nazalost iako sovjetski izlozbeni prostor cene piva na VDNKh prospektu i nisu bas proleterske i vise su namenjene omrazenim kapitalistima sa zapada koji uz saslik i medovuhu krstare ovom minijaturom Sovjetskog Saveza. To i nije cudno, verujem da su i u vreme izgradnje ovog izlozbenog prostora zapadni turisti bili glavna ciljna grupa ovog velikog arhitektonskog poduhvata. Ne da bi im kao danas prodavci : piva, saslika i kvasa valjali svoju robu po znatno visim cenama vec da bi se otvorenih usta setali paviljonima i divili se velicini i bogatstvu svog neprijatelja. Znaju sovjeti kako prosecan zapadnjak razmislja. Znaju tu prostu , bezdusnu na novcu zasnovanu zapadnjacku logiku. KAd naivni zapadnjak , po mogucstvu drzavljanin omrazenih SAD proseta VDNKh-om vidi samo moc i ekonomsko blagostanje. Zasto bi neka drzava u kojoj se lose zivi, izgradila ovako velik i skup izlozbeni paviljon. Ako imaju novca za ovo imaju novca i za : stanove, automobile, atomske bombe, kosmicka istrazivanja... Imaju novca i resursa za sve. Sve sto smo ucili u skolama nije tacno. Iza gvozdene zavese nije mrak vec svetlo, rad, red i blagostanje.Oni su bogatiji i mocniji od nas, njih je nemoguce pobediti, a koga ne mozes da pobedis njemu se pridruzis. Tako americki turista odlazi kuci zadivljen, potajno zaljubljen u omrazeni komunizam. Zabranjeno voce je najsladje. Odlazi kuci spreman da se jednog dana prihvati oruzija ne bi li i u svoju zemlju uveo taj utopijski sistem koji ce mu obezbediti sve ono sto njegovi sovjetski drugovi imaju jos od davnih dana: stan, kola, velelepne gradjevine, vodku i lepu dugonogu Ruskinju.