SSSR je tad za strance izvan tzv gvozdene zavese bila zemlja obecana. Kao i svi svoji zemljaci dobro se snabdeo farmerkama, zvakama, gaziranim sokovima i ostalim novotarijama zapadnog sveta kome smo i mi tad koliko-toliko pripadali kako bi sve to tamo uvaljao za ogromne pare. Cene u SSSR su po njemu tad bile visoke, a plate velike. Kurs dolara je bio skoro 1 za 1, ali se zato vec naslucivala inflacija i ulicni kurs je bio mnogo veci. Svaki zapadni proizvod bio je zlata vredan.
Posto je dosao u hotel , obrati mu se recepcionar i kaze:
-Vase stvari ostavite na podu, samo one koje ste doneli da prodate ostavite na krevet, idite u setnju i kad se vratite cekace vas novac na stolu. Mozete svu tu robu pokusati da prodate i na ulici za malo vece pare, ali rizikujete da budete uhapseni.-Posto mu je to rekao dogovorili su se oko cene, koja je bila astronomska.
-Koliko para su ti dali?-upitam ga ja
-Za farmerke si dobio jednu tadasnju rusku platu, koja je bila poprilicno visoka. Zvake smo prodavali po 2 dolara, one sto lice na cigarete.
-2 dolara pakovanje, pa to i nije nesto mnogo.
-2 dolara za jednu zvaku, za pakovanje si dobijao 20 dolara.
-AAAAAAAUUUUUUU, i jel su te cekale pare na stolu?
-Sve do jedne kopejke, po dogovoru.
Te pare su stvarno bile velika lova tamo, u jednoj transakciji uzeli su nekoliko tadasnjih sovjetskih plata. Problem u Rusiji je bio sto je malo stvari za pare moglo da se kupi. Radnje sablasno praznih rafova kao kod nas za vreme inflacije. Cene onoga sto je stojalo na rafovima bile su astronomske, ali mom caletu i njegovom drustvu to nije smetalo, s' obzirom na lovu koju su obrnuli odmah po dolasku.
Cale iako je i sam dosao iz milicijske drzave se zapanjio koliko milicije vrslja ulicama Moskve. Osim veoma prisutnih uniformisanih lica, sa uniformama raznih dezena, sveprisutna je i miicija u civilu. Nekoliko puta su on i neki njegovi drugari namerno zalutali kako bi se otresli grupe i videli Moskvu na svoj nacin, posle malo setnje uvek bi im prisao neki baja u civilu i rekao nesto na fazon:
-Izgubili ste se? Dozvolite odvescu vas do vaseg hotela, gde ste smesteni?
Pored milicije, nekad kao i sad Moskom je vrsljalo krdo sumnjivih ljudi koji su uglavnom menjali devize, vozili ilegalne taksije, prodavali ko zna sta... Pri povratku zeleo je da ostatak rubalja zameni u dolare posto su van SSSR-a rublje bile prakticno bezvredne. Moj cale je to dobro znao posto je njegov deda-ujak bio zarobljen na Ruskom frontu u prvom svetskom ratu kao vojnik tamnice naroda, ubrzo se prikljucio revoluciji i tek posto je penzionisan vratio se u tada vec Jugoslaviju gde je redovno dobijao penziju u rubljama, koje je posto nije imao gde da ih zameni delio deci iz komsiluka, i davao ljudima za uspomenu. Kupiti dolare legalno u Moskvi bilo je nemoguce. Ubrzo pronasao je dilera sa kursom koji mu je odgovarao. Cela transakcije nije mogla da se obavi na ulici, vec su seli u Ladu Rivu i krenuli, lik mu je usput zamenio pare i vratio ga na isto mesto posto je obisao krug oko bloka. Cale kaze da u takvoj zemlji gde je svaki drugi covek milicajac ovakve kod nas normalne akcije kao sto su menjanje deviza iziskuju mnogo hrabrosti i spretnosti.
Vreme kad je moj otac bio tamo je ujedno i pocetak kulture stajanja u redu. Tada su pocele nestasice svega i svacega, prvo u unutrasnjosti a kasnije i u samoj Moskvi. Tako da je s' vremena na vreme setajuci gradom vidjao dugacke redove. Kao pravi Rus, ili recimo penzioner u Srbiji tokom inflacije stajao je na kraj reda ne znajuci sta ceka. Razmisljanje je bilo-Ako ovoliko ljudi ceka nesto, mora da je nesto dobro. Stane on tako u red, a tip koji stoji ispred njega se okrete i upita ga:
-Vi ste Italijan?
-Zasto je mislio da si Italijan?- prekinuh ga ja u prici
-Pa imao sam neku dosta skupu, smekersku koznu jaknu... znas ona jos je nosim (20 godina posle).... Uglavnom pita on mene jesam li Italijan.
-Ne, Jugoslavija-kaze moj cale
-AAAhaaa, pa prodjite slobodno (prohodi, ili kako vec).
I ceo red se razmakne i moj cale prodje do saltera kroz koji mu lik pruzi kriglu piva. Cale je uze, i nasloni se na obliznji zidni sank. Ljudi iza njega uzimaju pivo , naslanjaju se na sank i piju ga u 2-3 gutljaja, pa opet na kraj reda. Cale popi pivo i ode svojim putem. Jednom je tako cekajuci u redu naleteo i na suvu ribu o kojoj ce biti reci kasnije u ovom blogu.
Kao i svaki turista koji se vratio iz Moskve cale je bio odusevljen Kremljom, Crvenim trgom, balzamovanim Lenjinom. Osim ovih da kazem standardnih znamenitosti privukao ga je i muzej Borodinske bitke sa sve panoramom iste. Ovo ga je najvise impresioniralo pa mi je o tom muzeju vazda pricao.
-To ti je kao jedno veliko bure na cijim zidovima je skroz u krug naslikana, bitka. Mozes videti i Napoleona na konju, neverovatno realisticno. Dok to obilazis u krug sa zvucnika se cuje rzanje konja, pucnjava, topovi... Kao da si zapravo u sred bitke.
-VDNKh, iliti prospekt sovjetskih naucnih dostignuca na polju kosmickih istrazivanja i elektrifikacije, tu mozes cak videti i raketu kojom je Jurij Gagarin obleteo zemlju, a blizu je jedan ogroman hotel , zove se Kosmos.
Cale je bio smesten u hotelu po imenu Beograd (Belgrad). Nocni zivot u Moskvi tad i nije bio bas mnogo glamurozan pa su par puta izasli u razne hotelske diskoteke. Ove dikoteke su bile pune zena. Kaze da je to neverovatan prizor, ulazis u diskoteku a u njoj 2 muskarca i cirka 50-60 zena. Sve te opsedaju, sve ti se nabacuju, ma raj na zemlji.
Jos tada je on uvideo sve prisutni alkoholizam kod Rusa. Izvede devojku na veceru i naruce flasu Gruzijskog konjaka (po recima mog oca ovaj konjak je bio bolji od francuskog), popiju je po pola, on pijan kao letva tetura se ka izlazu a devojka kao nova, hoce jos da pije. Zajebane Ruskinje.
I tako posle nedelju-dve nazad na avion i za Beograd, let od Moskve do Beograda traje 2 sata sto je i vremenska razlika izmedju dva grada, tako da ako recimo krenete u 17 casova iz Moskve kad sletite bice isto 17 casova, a vasi dzepovi ce biti puni para zaradjenih svercom farmerki i zvaka. Sovjetski Savez zemlja velikih mogucnosti.
Нема коментара:
Постави коментар