Moskva- znamenita mesta

Krecem peske sa Kazanjskog vakzala prema Kremlju, Crvenom trgu i ostalim svima dobro znanim znamenitostima Moskve. Bulevari se redjaju jedan za drugim, svaki sa po 10 traka, zgrade ni jedna manja od 15 spratova . Od sovjetskih betonskih do Putinovih stakleno-aluminijumskih, a sto se vise spustam prema centru grada stidljivo se pojavljuju i bajkovita i nakicena caristicka zdanja. Kola koja se krecu ovim velelepnim bulevarima polako sa Ladi Niva i Riva prelaze na malo skuplje Volge pa sve do Audija, jebenih BMW X-5-ica, Ferarija... Redjaju se susi restorani, hoteli, butici bentlija i maseratija, onda neke zgrade u kojima je kako kaze spomen ploca Lenjin: rucao, vecerao, drzao govor, popio pivo... Sjaj i bogatstvo metropole su me ostavili ravnodusnim. Sta ja imam od toga sto cu slikati najnoviji bumer kad ja nemam ni za metro, idem peske i srcem svoj dvolitarski kvas iz plasticne flase. Ove spomen ploce sa Lenjinom su me malo vise zaintrigirale.
Onda iznenada kao grom iz vedra neba nailazim na nesto sto je pogodilo u sam centar mojih interesovanja, jedna od onih stvari koju u Moskvi stvarno vredi videti. Zgrada velika, ogromna, braon-narandzasta velicine dva novosadska bloka. Ispred nje beskrajan brisani prostor, nesto izmedju trga i raskrsnice. Zgrada je toliko velika da sam morao da se odaljim oko 50m metara da bi je slikao. Prvi put sam ovu zgradu video u jednoj uzasno glupoj americkoj seriji po imenu J.A.G. Kada glavni lik i njegova seksi pomocnica inace advokati americke vojske skoknu do Moskve da malo uvode demokratiju i pravdu i u rusku vojsku. Odmah sa aerodroma uskacu u taksi i krstare Moskvom , nailaze na ovu raskrsnicu sa koje puca pogled na ogromno narandzasto zdanje kad odjednom taksista, inace veliki borac za demokratiju pocinje da pljuje, psuje i kune... i kaze:
-Lubjanka, centrala KGB-a.
Posmatrajuci to ogromno zdanje covek se stvarno zapita kakve se sve tajne tu cuvaju. Vanzemljaci, ko je ubio Kenedija, jesu li Ameri stvarno bili na mesecu, ko je Tito bio zapravo, jel Staljin umro prirodnom smrcu, lek za sidu, jel Leh Valensa stvarno bio drukara ... male tajne velikih spijuna. Takodje ne mogu ni da zamislim koliko je disidenata zavrsilo svoju karijeru u podrumina ove zgrade.
Lubjanka nije daleko od samog centra grada. Prva od poznatijih znamenitosti na koju sam naisao bio je Boljsoj teatar. Nisam video ni B od Boljsoj teatra posto je bio u fazi rekonstrukcije i fasada mu je bila prkrivena ciradom na kojoj je bilo nacrtano kako bi on trebalo da izgleda. Preko puta teatra je Karl Marks isklesan u ogromnom kamenu i njegova cuvena: "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".
Nastavljam ka svom cilju, Crvenom trgu, prolazim pored hotela Metropol, metro stanice Ploscad revolucije. Ovo je vec pesacka zona, tako da skupih kola vise nema na vidiku. Fontane, trgovi, cvece i drvece i ljudi koji kao i u bilo gde u Rusiji sede u parku i piju pivo. Primetio sam da ga ovde u centru uvijaju u novine kao u Americi zbog policije koja sprovodi glupi zakon koji se od cele Rusije postuje samo u dva-tri moskovska centralna bloka.
Vec se naziru zlatne kupole crkava i konacno stizem do crvenih zidina Kremlja. Pratim zid i izlazim na Crveni trg tacno ispred sarene crkve Vasilija Blazenog cije kupole podsecaju na sve od cirkuskih satri do sladoleda na tocenje samo ne ne crkvene kupole.
Trg je stvarno ogroman, sa desne strane proteze se trzni centar GUM iliti
Generalni Univerzalni Magacin. O njemu mi je jos cale pricao kao o najvecem trznom centru koji je ikada vide, "ceo kvart pod krovom, zamisli". Danas takvih ima i u Srbiji, ne bas ovoliko velikih , ali koncept je isti. Sto ovaj trzni centar izdvaja od drugih je njegove fasada dostojna nekog zamka iz diznijevog crtanog filma. Mnogo lepo zdanje. Inace u filmu " Pocetni udarac" kad bogati srednjoskolski trendseter Nikola Kojo zajebava devojku predsednicu razreda i clana SKOJ-a , kaze joj da nosi najnoviji model kupljen u robnoj kuci GUM u Moskvi, i tim hoce da kaze kako devojka uopste ne prati modu i "sta se nosi". Danas kad bi neki bogati srednjoskolac rekao istu stvar glavnoj streberki iz svog razloga ta uvreda bi prerasla u laskanje posto u GUM-u nema cega nema sto se tice poznatih (i naravno skupih) marki odevnih predmeta, tako da je od stare komunisticke robne kuce ovom trznom centru ostalo samo ime.
Tu je i Lenjinov mauzolej, koji se otvara na koji sat svakog dana cisto da se Lenjin malo provetri i vidi radoznalog sveta, nazalost kad sam se ja pojavio na trgu mauzolej je bio poodavno zatvoren.
Odmah iza (ili ispred) Crvenog trga nalazi se spomenik Zukovu i njegovom konju koji sa dubokim prezirom gazi ostatke svastika, zastava i gvozdenih krstova ostalih u prasini za nemackim okupatorom. Tu je i park na cijem je ulazu vecna vatra posvecena zrtvama Velikog Otadzbinskog Rata, sto i nije neka atrakcija posto ovih vatri ima po celoj Rusiji gde god pogledate, sto samo govori o tome koliko je ovaj narod ginuo i ginuo, dok su se neki suncali na plazi Omaha. Vatru cuva pocasna straza, pored nje se nalazi bronzani slem i zastava i imena 12 gradova heroja, izmedju ostalog i moje sledece destinacije Staljingrada.
Na obodu parka nalazi se velika prelepa fontana i jezerce sa skulpturama likova iz ruskih bajki, a u blizini fontane se nalazi podzemni prolaz sa supermarketom i besplatnim wc-om. Pun pogodak, trcim do marketa, uzimam pivo i namestam se na klupu da pijuci posmatram devojke kojima mirise koza. Ubrzo kao za kurac pocinje kisa. Trcim negde da se sakrijem i ni pet ni sest odlazim u pravcu Crvenog trga gde stajem ispod nekog velikog luka inace jednog od ulaza na trg. Osim mene ovde su se od kise sakrili i brojni trgovci i zabavljaci koji na trgu zaradjuju svoj hleb nasusni.
Ni pet ni sest, prilazi mi Lenjin (dvojnik koji se slika za pare) i kaze:
-Nemoj tu piti pivo startovace te milicija. (moj slobodan prevod sa ruskog)
-A gde da pijem?
-Pa idi u kafanu ili restoran ima ih ovde dosta.
-A posto je tamo pivo?
-500 rubalja (10 eura)
-U jeee...
-Ali zato mozes da se slikas sa mnom za samo 100.
Pomislih: E Lenjine , Lenjine, od slikanja se necu napiti, boli tebe kurac za radnicku klasu...
Lenjin je bio u pravu, milicija stvarno startuje ljude koji piju u okolini Crvenog trga. Vracam se u park i zavlacim se pod jedan veliki Мекдоналдс suncobran u basti obliznjeg istoimenog restorana. Pored mene stoji bezubi klinac, ubog i prljav vidi se da ga zivot uopste nije mazio. U tom trenutku prolazi milicija, ali ne ona obicna vec neka zajebana, OMON ili slicno. Milicajac prilazi klincu i kaze:
-Sta sam ti ja rekao- ocigledno se vec znaju- M'rs odavde (opet slobodan prevod)
Klinac sav pokunjen izlazi iz baste restorana i odlazi polako u dubinu parka dok kisa lije kao iz kabla. Znao sam da su ovi milicajci govna, ali sam posle ovoga zanemeo.
Kisa prestaje i ja nastavljam svoj obilazak. Odlazim do trga, biblioteke i stanice metroa "Biblioteka im. Lenjina". Tu je bilo dosta mladih ljudi koji su konzumirali pivo kupljeno u obliznjem kiosku. Uzimam i ja jedno za svaki slucaj zajedno sa susenom ribom, glavnom ruskom pivskom grickalicom. Smesan mi je bio naziv ovog trga zato sto nisam znao sta znaci ono "im." pa sam se setio novosadske katedrale "Imena Marijina" pa sam ovu zgradu, trg i stanicu prekrstio u "Biblioteka imena Lenjinovog". Nastavljam dalje i nailazim na Univerzitet Lomanosov tj neku ispostavu istog posto je sam univerzitet u jednoj od onih Empire State Building Staljinovih kopija, sa zadovoljstvom koristim wc univerziteta i sav srecan i zadovoljan nastavljam ka hramu Hrista spasitelja. Velelepnoj i prelepoj beloj crkvi koja se nalazi na brdascu sa izvrsnim pogledom na Kremlj i reku. Ima zlatne kupole i malo je manja od hrama Svetog Save. Ova crkva inace je srusena posle revolucije da bi devedesetih bila ponovo podignuta po istovetnom planu. Isto kao sto se sad velelepni komunisticki prospekt VDNH koristi kao kineski buvljak tako je i od ovog hrama u komunizmu napravljen bazen. Sve se vraca sve se placa, kaze nas narod.
Od crkve vodi pesacki most na drugu stranu reke. Zastajem na sredini ovog mosta i gledam ka Kremlju. Tako poznata slika koja se dugo vremena pojavljivala na raznim dnevnicima kad se govorilo o vestima iz Rusije i cekala magicna rec VETO. Gledajuci na Kremlj u glavi mi odzvanja smesni glas Borislava Milosevica moskovskog dopisnika, ambasadora... Okrecem se oko sebe u nadi da cu negde spaziti jos nekog clana iste familije.
Iako me znamenitosti ove vrste uopste ne zanimaju najvise slika sam potrosio slikajuci kupole crkava, kremaljske kule i zidine. Jednostavno zanimalo vas ili ne ovo je onaj carski i gospodski deo Moskve koji morate obavezno videti i slikati ne bi li ljudima kuci stvarno dokazali da ste bili u Moskvi, pokazujuci im slike sa tri prsta ispred crkve Vasilija Blazenog, Boljsoj teatra i Kremaljskih kula. Ovo nije za dzabe glavna turisticka znamenitost ovog grada. Svo to sarenilo boja i oblika vas vraca u ekranizovane ruske bajke koje ste gledali kao mali, a u isto vreme govori o velicini i moci ove slovenske imperije i svim ljudima koji su dali zivot (a vala i novac) za istu tokom vekova postojanja.